Драга Децо


Драга Децо,

Пошто знам да сада имате времена на претек, испричаћу вам нешто што вас у школи нису учили, а вероватно ни у породици. 

Када су вам рекли да вам треба 18 година да одрастете, нису баш били искрени. Познајем децу од 10 – 12 година која су већ одрасла, а познајем и оне од 50 – 60 година који су већ остарили, али још нису одрасли.

Шта то заправо значи: ОДРАСТИ? Да ли одређен збир година, или можда висина и тежина значе да је неко одрастао. На жалост – НЕ! Човек је одрастао онда када може и уме да МИСЛИ!!! Знам, рећи ћете да свако уме да мисли, али сачекајте мало, нисам довршио. Човек је одрастао онда када може, уме и ЖЕЛИ да МИСЛИ ОДГОВОРНО.

Сваки човек може да мисли на више начина. У сваком од нас постоји више ИЗВОРА МИСЛИ. Када кажемо да човек мисли МОЗГОМ, обично грешимо. Тачно је да човек има мозак и да треба да га користи за мишљење, али, данашњем човеку мозак обично служи да би мислио исто као што му лонац служи да се у њему скува ручак. О чему се заправо ради. Основни ИЗВОР мисли су ОСЕЋАЊА. То како се осећамо, и шта осећамо, више утиче на наше мисли него оно што знамо.

Између МИСЛИТИ РАЗУМОМ и МИСЛИТИ ОСЕЋАЊИМА, постоји разлика велика као планина. Мислити разумом значи бринути о ономе што је ДОБРО, ИСПРАВНО, КОРИСНО и ЛЕПО за све нас. То значи мислити ОДГОВОРНО – бринути о заједници и другим људима. На другој страни, ако размишљамо само о томе како да нама ЛИЧНО буде лепо, да имамо различита задовољства, забаву и провод, онда смо СЕБИЧНИ и размишљамо ОСЕЋАЊИМА.

Било би исправније да се одраслим сматрају они који умају да размишљају одговорно, који су научили да препознају када треба да размишљају разумом, а када је у реду размишљати осећањима. Кажем било би исправније, али у стварности није тако. Деца и људи који праве „глупости“ су људи који размишљају осећањима. Они нису без памети, али шта вреди што је имају, када је не користе.

Да се разумемо, нема ништа лоше у томе што имамо осећања. Шта више, то је најважнији „део“ сваке личности – оно што нас чини ЉУДИМА. Проблем настаје када постанемо опдеснути својим осећањима и собом, па не знамо да изађемо на крај са потребом – ДА НАМ УВЕК БУДЕ ЛЕПО И ДА УЖИВАМО У СВЕМУ ШТО ПОСТОЈИ! Овде долазимо до нечега што се само разумом може схватити и објаснити. Зато, покушајте да укључите разум. НИЈЕ ДОБРО СВЕ ШТО ЈЕ ЛЕПО И ПРИЈАТНО, и НИЈЕ ЛЕПО И ПРИЈАТНО СВЕ ШТО ЈЕ ДОБРО.

Разум имамо да бисмо разликовали и изабрали оно што је добро. О томе одлучује свако од нас. То је најважнија и најтежа одлука у сваком животу. Ако желимо да будемо добри људи, морамо донети одлуку да се одрекнемо СЕБИЧНОСТИ и ЛИЧНИХ ИНТЕРСА. То значи и да будемо будни над својим осећањима. Свако од нас зна шта је је лепо, али не знамо сви шта је добро јер о томе не мислимо. Када размишљамо не смемо се руководити само лепотом и пријатношћу. То је размишљање емоцијама (то јест` осећањима). Да бисмо били добри људи МОРАМО ДА УКЉУЧИМО РАЗУМ. Ето зашто се то колико смо добри не рачуна према томе колико угађамо себи, већ КАКВИ СМО ПРЕМА ДРУГИМА.

До пре неког времена живели смо како смо хтели и умели. Могли смо да мислимо и овако и онако. То време је прошло. Невидљиви непријатељ је дошао да нам каже: „БИЛО ЈЕ ДОСТА РАЗМИШЉАЊА ОСЕЋАЊИМА – ВРЕМЕ ЈЕ ДА УКЉУЧИТЕ ПАМЕТ! Оно што сте до сада звали мишљењем, то је у ствари било замишљање! Замишљати и мислити није исто као што нису исти ноћ и дан. Претерали сте у замишљању – време је да се пробудите и почнете да мислите, да научите да је немогуће бити добар себи ако ниси добар другима, да научите да друге људе не треба да побеђујете, већ да са њима САРАЂУЈЕТЕ. Ако неког треба да победите, то сте ви сами. Ако нешто треба да научите, то је да човека ништа не чини несрећним као оно што је отео од других људи, или оно што није умео да подели ни са ким.“

Људи су друштвена (или социјана) бића. Уређено је да живе заједно и да се међусобно помажу. Поступамо ли ми тако? Мислимо ли на друге, осим када нам требају? Умемо ли да поштујемо и ценимо живот, природу, храну… НЕ! Обично мислимо да живот постоји да бисмо уживали. Нема ништа лоше у уживању, сваком од нас то прија и свако треба да ужива, али то ТРЕБА ДА СЕ ЗАСЛУЖИ ДОБРОТОМ, ОДГОВОРНОШЋУ, „ПАМЕЋУ“, БРИГОМ ЗА ДРУГЕ…

Видим децу која излазе да се играју напољу, као да се ништа не дешава. Знам, разумем, изашла су да нахране своја осећања. Знам имају права на то, тако су навикла, али да ли и о чему та деца мисле. Имају ли неког кога воле? На жалост, дошло је време у којем неке ствари не смемо да радимо, више због оних које волимо него због себе. Видим пуно „деце“ која шетају кућне љубимце. Лепо је то што воле животиње и труде се да им угоде, али размислимо мало разумом, да ли је тренутак да више волимо љубимце или своје баке и деке, родитеље и себе. Размислимо да ли оне које нејвише волимо излажемо опасности да бисмо угодили себи или можда кућном љубимцу.

Ако на овом свету постоји неко кога волимо, почев од себе па на даље, онда треба, бар док ово не прође, да мислимо разумом, а не осећањима, и да не ризикујемо улудо. Ово што сада сви учимо је вероватно најважнија лекција. Да смо били добри и одговорни, ово нам се не би ни десило. Проблем је настао јер данас жеље и осећања управљају људима више него разум. Ова ситуација је дошла да би нас уразумила. Што пре схватимо – то ће ово зло брже проћи.

Зато, децо, колико год година да имате, 2, 7, 17, или 77, СЕДИТЕ МИРНИ. Не изазивајте судбину. Обуздајте своја осећања бар док ово не прође. Ако имате проблем тражите подршку, мислите разумом. Оставите осећања за неку другу, бољу и пријатнију прилику! Не дозволите да себе и друге излажете опасности. Оставите спорт, забаву, изласке, провод, бар на неко време. Можда у неком тренутку схватите да је живот веома леп и без свега тога, да има много других ствари којима можемо да се бавимо, а да никога и ничим не угрожавамо. Можда научите да више и дубље поштујете природу и људе који производе храну – људе које сте можда до јуче називали погрдним именима, а који нас све хране.

Сасвим је сигурно да ћемо сви кроз ово што нас је снашло научити да боље ценимо и поштујемо живот. Зато не питајте сваки час докле ће ово трајати и када ћете моћи напоље. Трајаће док не научимо да МИСЛИМО РАЗМОМ и да будемо ОДГОВОРНИ. Ипак, од нас све зависи, али не од нас као појединаца, већ од нас као ЗАЈЕДНИЦЕ. Трајаће док не научимо да заједнички инетерс поставимо испред личног. Трајаће док се људи не смире и не науче да БУДУ ДОБРИ ЈЕДНИ ПРЕМА ДРУГИМА. За то ће ипак требати још мало времена.

Најмање што морамо да урадимо већ данас је да ОСТАНЕМО У КУЋИ!

У Беогарду, 25.03.2020.                                      Момчило Степановић

Maštači


Мој први роман, Маштачи, настао је у тренуцима промена које су у међувремену процветале.  Хвала свима који су ме подстицали на овај вид стваралаштва…

 

Роман "Маштачи", аутор Момчило Степановић

Застао је. Вероватно је одмеравао моју реакцију тек сада приметивши да се презнојавам. Размишљао сам како да све ово прекинем пре него што кула првобитне радости буде срушена.
– Зар тако није лакше? – покушах да на фин начин искажем неслагање.
– Што више попуштамо, то смо мање своји. Све више препуштамо да неко други мисли за нас, да осећа за нас, па чак и да живи уместо нас. Постали смо више посматрачи туђих живота него учесници свог. Нисмо свесни да треба да се пробудимо и преузмемо одговорност за своје животе.
– Сада Вас не разумем – признао сам, а у ствари ми је било непријатно да отворено изразим неслагање.
– Говорим ти ово јер је то поента целе наше приче. Када будеш ушао у разред сети се да је твој учитељски задатак, да децу учиш да мисле, да им помогнеш да отворе духовне очи, да помогнеш да се роде и духовно, да буду будна над својим животом.
– Сада ми је јасније. Указали сте ми на шири контекст, – покушао сам да се оправдам.
– И да хоћеш, не можеш угушити њихову машту. Да бисмо се боље разумели послужићу се једном сликом. Машта је као млин. Ако унутра убациш жито, добићеш брашно. Али, ако унутра убациш камен, добићеш песак који ће ти ветар бацити у очи. Уз то, ако у млин убацујеш камење, он ће се брзо потрошити и више неће моћи да меље фино брашно. Твој учитељски задатак јесте да оштрице дечије маште сачуваш за животно жито.
– То разумем – потврдио сам трудећи се да колико толико оправдам указано ми поверење.
– У моје време причало се да је најважније сачувати здрав разум. То време је прошло. Данас је најважније сачувати здраву машту! Она је та сила која понекад успева да наврати неке људе да се преобразе у оно што по природи нису. Ретко када ће неко учинити зло, ако је претходно укључио разум. Зато је кључ успеха у учитељском послу управо то – учити децу да мисле својом главом. Обучити их томе пре него што буде касно, пре него што деструктивне идеје прерасту у уверења, а себичност у зло. Сама знања су друга прича. Ко шта жели да научи, он научи. Ко не жели, не може се на то присилити. Твоје је да понудиш знање на начин који је деци разумљив и близак, који је у складу са нивоом на којем функционише њихова психа. Шта ће од понуђеног узети за понети својој кући, то је већ питање мноштва услова, од тренутка, па до воље, спремности и способности.
– Значи, одлуку да ли да учи или не, свако доноси сам за себе.
– Твоје је да утичеш на оно што можеш, да препознајеш шта деци треба и да им то нудиш. Можда су то некада била знања, али данас лепеза дечијих потреба је знатно шира, а пре свега треба им светионик који ће им помоћи да се оријентишу у животу. Твој задатак је да укључиш светионик који је скривен у њиховој интуицији. Прекидач за то, налази се у њиховим срцима. Нећеш то увек успети, али ћеш увек то покушавати, осећам то.
Овде сам разумео његову борбу и страст. Хтео је на још нешто да ми укаже. Вероватно је осетио моју сумњу.
– Молим те опусти се и покушај да разумеш време у којем живимо. Више готово да се не обраћа пажња на мудру и паметну реч. Све мање верујемо у људе и све се мање међусобно поштујемо. Иако су нам уста све пунија поштовања, срца су нам све пунија зависти и злобе. Све постаје привид, укључујући и правду. Већина нас очекује од других оно што ни сами не чинимо! Људска реч значи све мање. По мом виђењу то значи да све мање укључујемо памет.

 

Roman “Maštači” možete poručiti popunjavanjem forme za poručivanje.
Cena knjige je 1.050 dinara plus PTT troškovi.
Potrebno je da unesete podatke za dostavu i naznačite da li želite da se isporuka obavi vrednosnim pismom ili Post-ekspresom.
Plaćate poštaru prilikom preuzimanja.
Dostavljeni podaci dostupni su samo administratoru sajta.

 

FORMA ZA PORUČIVANJE ROMANA “MAŠTAČI”

TРИБИНА “САМОСТАЛНО ДЕТЕ – УСПЕШНО ДЕТЕ”


 

Пројекат финасирају Менса Србије и удружење Креативни учитељи

Учесници трибине не плаћају котизацију

Овај Пројекат је део активности Менсе Србије и удружења Креативни учитељи на подршци деци и родитељима у циљу квалитетнијег интелекттуалног, емоционалног и социјалног развоја.

Трибина “Сaмoстaлнo дeтe – успeшнo дeтe” има за циљ да информише рoдитeљe о изазовима родитељства у данашњим условима.  

Прeдмeт прojeктa су скривени изазови који негативно утичу на школска постигнућа данашње деце и умањују могућнст оптималног развоја њихових интелетуалних потенцијала.

Циљ прojeктa je дa сe рoдитeљимa укaжe у чему се огледа самосталност деце  и којим и каквим активностима и мeтoдама пoдршкe се може обезбедити боља спремност за школу и учење.

Зaдaци прojeктa су дa путем едукације родитеља пружи допринос квалитету спремности за школу и оно што децу очекује на почетку школовања; да пружи дoпринoс цeлoвитoм рaзвojу дeцe; дa укaжe нa чињeницу дa деци која одрастају у данашњим условима прете разне опасности које се касније лоше одражавају на школска постигнућа; да укаже да све чешћи пoрeмeћajи пaжњe кoд дeцe нису последица небриге рoдитeљa већ услoвa које је све теже контролисати; кao и да предочи чињeницу дa мaли брoj дeцe, a пoсeбнo дaрoвитe, пoстигнe успeх срaзмeрaн свojим спoсoбнoстимa.

Примaрнa циљнa групa су рoдитeљи прeдшкoлaцa, будућих предшколаца и учeникa првoг рaзрeдa, а сeкундaрнa су рoдитeљи дeцe oснoвнoшкoлскoг узрaстa.

Oснoвнa прojeктнa aктивнoст je Tрибинa зa рoдитeљe у трajaњу oд 90 минутa, плус 30 минутa зa дискусиjу и питaњa.

Oчeкивaни рeзултaт je дa присутни рoдитeљи уoчe и рaзумejу на који начин могу да се адекватно поставе према изаовима савременог родитељства.

Плaнирaнo je дa сe у oквиру прojeктa oдржe 3 трибинe,  у Meнсиним прoстoриjaмa у Нoвoм Сaду, у Бeoгрaду (у прoстoру Цeнтрa зa бригу o стaримa, дeци и oсoбaмa сa инвaлидитeтoм или у Meнсинoм прoстoру у Дoму oмлaдинe) и у Крушeвцу  (у сaрaдњи сa лoкaлнoм Meнсoм).

Ако постоји интересовање да се трибине одрже и у другим местима, обратите нам се. Пронаћи ћемо могућност за реализацију. 

Трибина у Новом Саду је успешно реализована 08.09.2018. у просторијама Менсе Србије. Након пленарног дела, реализатори су оговарали на многоброја питања учесника. Већина питања се односила на конкретне видове подршке деци у осамостаљивању. 

Трибина у Лазаревцу је успешно реализована 21. 09. 2018. у свечаној сали ОШ “Дуле Караклајић”. Након пленарног дела, било је речи о кинестетичком учењу и Креативној школици успеха.

Трибина у Мионици је заказана за 26. 09. 2018 у Културном центру Мионица.

Организациони партнер је Центар за образовање и развој Мионица

Позивамо родитеље Мионичких малишана и колеге да заједно покушамо да откријемо неке од потенцијалних опасности које вребају данашњу децу. 

Трибина на Новом Београду је заказана као манифестација у току Дечије недеље 04. 10. 2018. у 17 часова у просторијама Центра за бригу о старима, деци и особама са инвалидитетом, Булевар Милутина Миланковића 34, (бивша месна заједница “Газела”).

 Организациони партнер: Центар за бригу о старима, деци и особама са инвалидитетом „Нови Београд“.

Позивамо родитеље новобеоградских и београдских малишана, да заједно покушамо да откријемо неке од потенцијалних опасности које вребају данашњу децу. 

Због ограниченог броја места, молимо заинтересоване учеснике да резервишу своје место пријавом на овом линку. 

Предавачи: 

  • Момчило Степановић, дипломирани учитељ -мастер, педагошки саветник, саветник – спољни сарадник Школске управе Београд, оснивач удружења Креативни учитељи, члан Менсе Србије, аутор програма Креативна школица успеха;
  • Тања Витас, професор разредне наставе, педагошки саветник, стручни сарадник на пројекту;

Термини осталих трибина биће накнадно саопштени.

 

ПОСТАНИТЕ САРАДНИК


Ако у Вама постоји преузетнички дух и ако желите да на локалном нивоу будете наш хонорарни сарадник и координатор – јавите нам се. 

У циљу повећања доступности наших семинара формирамо сарадничку мрежу. Задатак сарадника – координатора је да успостави непосредан контакт са школама и колегама, и изврши представљање и промоцију наших семинара.

Сарадник – координатор остварује хонорар по реализованој обуци коју је заказао.

Мрежа сарадника-координатора се формира на територијалном принципу, на нивоу општина или градова. 

У циљу формирања сарадничке мреже расписујемо:

КОНКУРС

за сараднике – координаторе

Услови:

  • – да сте запослени у школи,
  • – да живите или радите на територији за коју конкуришете;
  • – да имате искуство у области организовања стручног усавршавања у школи;
  • – да благовремено доставите пријаву електронском путем која садржи: кратку радну биографију са Вашим професионалним референцама и искуством на сличним задацим; мотивационо писмо; место/општину или округ за који се кандидујете.
  • – кандидати који уђу у ужи избор дужни су да се одазову на позив за интервју;
  • – да пристајете на ангажовање по основу уговора о делу и на обрачун хонорара на основу бруто износа. 

Пријаве доставити електронском поштом на адресу: stlamomcilo@gmail.com

Конкурс је отворен до 30. септембра 2018. Након тог датума конкурс ће бити отворен само за подручја са којих у основном року не буде било пријављених кандидата који задовољавају услове.

За више информација обратите се путем пријавне форме која се налази испод овог текста, путем електронске поште, или телефона 064 1357278

 

[contact-form][contact-field label=”Ваше име” type=”name” required=”1″][contact-field label=”Ваша Е-пошта” type=”email” required=”1″][contact-field label=”Место становања” type=”url” required=”1″][contact-field label=”Питање или порука” type=”textarea”][/contact-form]

Семинар “Од пројектне наставе ка ученичком предузетништву”


 

Да ли сте сигурни шта Вас очекује у пројектној натсваи? Имате ли на располагању моделе пројеката које можете користити и прилагођавати? Да ли се осећате спремним/ом да ученике уводите у предузетништво?

Ако је бар један ваш одговор “НЕ” – ово је програм за Вас. Из прве руке добијате сва потребна техничка и оперативна упутства и моделе већ реализованих пројеката.

Увођење пројектне наставе и ученичког предузетништва у нове наставне планове и програме представља почетак приближавања онога што деца раде у школи, са оним што их очекује у животу. Поносни што смо предосетили актуелност теме, нудимо Вам могућност ефикасне и функционалне обуке која отклања недоумице у вези пројектне наставе и ученичког предузетништва.

Област на коју се програм односи: општа питања наставе        

Компетенција коју предложени програм развија: компетенције за поучавање и учење

Приоритетна област стручног усавршавања на коју се програм односи: Унапређивање компетенција наставника у области планирања и реализације наставе оријентисане на исходе (подизање нивоа методичких знања релевантних за циљеве и исходе предмета/области)

Аутори:

Дипломирани учитељ- мастер Санела Крстић , ОШ „ Сава Керковић“, Љиг

Мастер професор језика и књижевности Маријана Тешић, ОШ „Јелица Миловановић“, Сопот

Дипломирани учитељ – мастер Момчило Степановић, ОШ “Бановић Страхиња” Београд

Реализатори :  Санела Крстић, Маријана Тешић

Трајање програма: 1 дана (укупно време рада: 8 c.)

Укупна цена (бруто) за групу од 30 полазника: 47 000,оо дин.    Цена по полазнику: 1 750,оо дин.

Циљне групе којима је програм намењен: Наставник разредне наставе; Наставник предметне наставе – основна школа; Наставник изборних и факултативних предмета; Стручни сарадник у школи; Сарадник (педагошки андрагошки асистент и помоћни наставник);

Општи циљ програма

Јачање професионалних компетенција наставника и стручних сарадника за примену пројектне наставе, побољшање квалитета образовно-васпитног рада, подизање нивоа постигнућа и подстицање личног развоја ученика.

Специфични циљеви програма

Едукација о могућностима примене пројектне наставe са предлогом активности које се спроводе у циљу израде финалног производа. Оснаживање полазника за планирање, организацију и извођење пројектне наставе путем повезивања теоријског и практичног знања на примерима реализованих пројеката, као и за вођење евиденције у школској документацији. Обука полазника како да заинтересују ученике и уведу их у учење кроз израду и реализацију пројеката. Јачање компетенција полазника у смислу подршке ученицима у развијању самосталности у раду, вештине доношења одлука, планирања активности и поштовања рокова, вештина спајања функционалних активности у школи и ван школе, критичког мишљења и самоевалуације, свести о личном напретку и постигнућима.

Више информација о пријављивању, каталог у ПДФ формату и форму за контакт можете пронаћи овде.

Колеге, слушају ли вас деца?


Колеге, слушају ли вас деца? Да ли вам смета када излажете важну лекцију, а приметите да се група деце у то време фино забавља?

Када нас деца не слушају, а ми управо предајемо важну лекцију, то у нама изазива не само љутњу. Смета нам што не препознају важност тренутка и не преузимају одговорност… Свима позната прича коју “цвркућемо” малте не свакодневно.

Међутим, када одемо на семинар, брзо то заборавимо.

Одлучимо се, на пример, да одемо на семинар који се бави васпитним радом, а очекујемо да добијемо чаробну фолрмулу за ефикасније излагање градива како би нас деца боље слушала…

Чекајте, нешто ту није у реду. Или ми не разумемо децу, или деца не разумеју нас.

Не, није ни то. Изгледа да се веома лоше разумемо.

Када дете дође у школу и очекује да му пре свега буде забавно и лепо, обично томе не придајемо неку пажњу.

Али зашто онда, када одемо на семинар и ми сами очекујемо то исто?

Какву год мудру, истиниту, или “паметну” да чујемо, мало је оних који реагују. Дошло је време у којем мало ко реагује на “обраћање памети”. Већина реагује на “обраћање емоцијама”.

Јесу ли нам медији толико испрали уши за паметну и мудру реч?

Јесмо ли и ми просветари престали да користимо памет и дозволили да реагујемо само на оно што “гађа” наше емоције?

Е, сада, доста је било шале и ироније. Ситуација је озбиљна. Нешто озбиљно се догађа!

Памет постаје непотребна! Мудрост такође! Наука још и више! 

Мора ли све у животу да буде режирано? Да ли семинари на којима треба да размењујемо искуства и идеје треба да буду позоришне представе да бисмо веровали у оно о чему се говори? Зар нам више није довољно да нам неко каже или предложи решење за одређени проблем?

На жалост, више ни чаробни штап није довољан.

Ми ни у шта више не верујемо, чак ни у науку којом нам пуне уши још од детињства. Подлегли смо утицају новог идола. Он се зове ЗАБАВА! Само оно што је забавно – то је лепо. Оно што је паметно – то је обично досадно.

Шта ће нам “памет” – забава је једноставнија за употребу!

Одрасли смо, хајде и то да прихватимо. Али, ако себи то дозвољавамо, зашто онда не прихватимо да и деца имају право на такав став и однос према школи!

На жалост, школа никада није имала за циљ да децу научи да мисле. Њен циљ је знање којим се купује оцена, а не знање које учи животу и смислу.

Од недавно, на семинарима, било да сам полазник или реализатор, обраћам посебну пажњу на реакције полазника. Просто је невероватно како брзо постанемо деца и радимо све оно што покушавамо да сузбијемо код деце! Знам, тешке су ове речи, али и истуините су.

Сада долази оно најстрашније – док не нађемо снаге да разумемо себе, нећемо успети да разумемо децу!

Ако Живот буја у нама и не да нам мира да саслушамо онога чији је задатак да нам укаже на неке аспекте наше професије, каква је онда ситуација са децом? Ако ми одрасли, па још и педагози, не можемо да “исконтролишемо” своју машту и у миру “чујемо” онога ко покушава да нас нечему обучи, што се онда чудимо што нас деца не слушају.

Деца мисле исто што и ми: ДА ЗНАЈУ СВЕ ШТО ИМ ТРЕБА!

Као што ми не осећамо потребу да учимо, а при том се жалимо само тако да нам је тешко да изађемо на крај са изазовима, шта нас онда спречава да разумемо да и многа деца не иду у школу да би учила, већ ради неких других ствари и околности.

Имамо ли снаге да признамо да је живот увек испред и изнад свега! Имамо ли снаге да признамо да деци требају пре свега педагози који их уче животу и животним вредностима, а онда и разним вештинама и знањима која могу да употребе у животу.

Имамо ли снаге да признамо да деци треба школа која их учи животу?

Школа у чијем фокусу је наука до које се долази трговином знањима и оценама (“дај ми знање да ти дам оцену”) треба да потражи своје место у музеју. Живот и време траже другу школу.

Ако децу не научимо да кажу “НЕ” ономе што за њих није добро, ако их не научимо да су достојанство, част, мудрост, поштење, истина, рад, “образ”… важнији од машти драге и миле лепоте и забаве, узалуд је и труд и време које смо у њих уложили.

Ако деца не знају да бар елементарно разликују лоше и добро у свом понашању, каква је корист што можда знају да препознају то исто код других, у причама или “науци”.

Ако у децу не усадимо осећање да је човек биће које треба да живи од свог рада, узалуд ће носити сва остала осећања!

Овако како је сада, полако али сигурно идемо ка времену у којем ће једина вредност живота бити забава. Занемарили смо да ово није први пут да су људи теже ка том циљу, а заборавили смо и како се све завршило када је Богу досадила та авантура људског духа.

Извињавам се свима које сам уплашио, али када следећи пут пођете на неки семинар, посветите мало пажње моментима на које сам покушао да укажем. Кад будете разумели колеге, вероватно ћете разумети и себе, а онда ће бити једноставније да разумете и децу, јер, то су ипак деца.

Када ми као педгози изађемо пред децу, ми им можемо само, на овај или онај начин, понудити знање.

Ко ће од њих и шта узети “за понети својој кући”, то је већ предмет њихове одлуке, стања, пажње, воље, тренутка и свега осталог што доприноси да нешто “узму или оставе”.

Када узмете у руке евалуационе упитнике, имајте у виду да пре свега оцењујете сами себе, па се пре него што оцените друге запитајте да ли сте и шта паметно, мудро и корисно сазнали, добили, понели… Сетите се који је циљ семинара, коју област покрива и да ли нуди некаква решења. Оно, колико вам је било лепо и забавно – оставите по страни, осим ако семинаре не доживљавате као живо позориште које треба још више да вас удаљи од сурове педагошке стварности.

Ако, пак, нисмо кадри разликовати “паметно” и “забавно”, не смемо очекивати ни да деца то чине! То што нас на нашим факултетима овоме нико није учио, не оправдава нас. У суштини, то и није питање знања већ питање свести о улози и месту свих нас који се мешамо у дечије животе и чији је задатак да деци укажемо на изазове који их очекују у времену за које не можемо нити претпоставити како ће изгледати и шта ће донети.

Изазови савременог детињства


Имате ли предшколца? Бринете да ли ће бити успешан у школи? Питате се да ли је довољно спреман? Ако је Ваш одговор “ДА”, на добром сте месту.

Малим променама можете постићи пуно, олакшати му улазак у свет образовања и обезбедити школски успех сразмеран способностима.

Полазак у школу је међу најважнијим догађајима у животу. Тада и ту се стиче улазница за живот. Од тога како се дете снађе при поласку у школу зависи у којој мери и на који начин ће се развијати, колико ће користити и унапређивати своје способности, развити ентузијазам и самопоуздање. 

Шта се збива?  

Начин одрастања данашњих генерација, и технологија која им је све доступнија, чине детињство другачијим. Учитељи знају, свака нова генерација доноси са собом сасвим нове изазове.

У смислу поседовања знања, деца су све спремнија, али у смислу поседовања особености личности потребних за живот и рад у заједници – све су мање спремна. За данашњу децу живот је “игра и забава”. Зато када се сусретну са обавезом званом “школа” доживљавају је онако како су до тада “живела”. 

Питање емоционалне и интелектуалне спремности детета за извршавање обавеза које школовање подразумева је кључно питање спремности за школу.  Није толико битно шта дете зна, као што је битно колико је емоционално и инетелектуално спремно да прихвати изазове описмењавања. 

Традиционални начин обуке усмерен је на стицање одређених знања и вештина. То данас није довољно. У окружењу које од деце често не захтева ни минималне обавезе, када о свему важном брине неко други – не може се очекивати да се развију одговорност, емоционалне и интелектуалне вештине. Данашња деца најчешће “тренирају” само забаву и игру – и то ону забаву и игру у којој не мора много да се размишља. 

Шта можемо да учинимо?

Данашњој деци су потребне активности којима ће надоместити оно што им је ускраћено безбрижним детињством – потребне су им активности које активирају њихове интелектуалне, емоционалне и социјалне способности на нов начин. Потребна им је стимулација у складу са начином одрастања. 

На бази дугогодишњег искуства у подршци деци увидели смо на шта добро реагују, које и какве активности дају оптималне резултате. То су активности које подразумевају истовремено ангажовање на више “поља” – такозване “истовремене” радње.  

Ако децу доведемо у ситуацију да “морају да користе мозак” – чинимо им велику услугу. Тиме им помажемо да схвате ону димензију живота без које у школи нема одговарајућег успеха.  

Већ са две годнине деца знају да кажу “НЕ” ономе што им није занимљиво. Да ли је традиционална педагогија спремна за нове изазове? На жалост, ни близу. Деца данашњег времена нису она за коју их сматрамо. Зато их тешко разумемо.

Многа деца овај свет виде као место које је тако дуго и брижно припремано за њихов долазак.

Постоји ли решење?

Шта год да деца раде или уче, треба им давати разлог да мисле – да користе мозак за мишљење.

Пошто деци не можемо “пресадити” своје мишљење, морамо им помоћи да изграде своје.

Њихов начин размишљања одређује њихове животе и домете у истим. За успех деце у животу, начин размишљања је неупоредиво важнији од знања која усвајају.

О који камен се саплићемо?

Забава је лепа и слатка, али је мало оних који пронађу начин да пристојно живе од игре и забаве. Машта је чаробна моћ људског ума, али умногоме потсећа на млин који меље оно што се унутра убацује. Ако убацимо жито – добићемо брашно, али, ако убацимо камен добићемо песак и похабан млин који више неће моћи да даје фино брашно. Зато је важно да знамо о чему наша деца маштају. Оно о чему маштају – постаје оно што мисле и “живе”. 

Безбрижно детињство јесте благодат за дете, али ако та благодат подразумева да место резервисано за животне вредности, у дечијем уму, заузму “глупости” – онда је за дете боље да нема то привидно безбрижно детињство.

У коју рупу смо упали?

Заштитити дете од потребе да мисли и преузима одговорност је исто што и рећи му да је неспособно да брине о себи и својим поступцима.

Кључ је следећи. Мозак нешто мора да ради, ако му не понудимо да “меље жито”, он ће се тупити на камену. То је његов посао, а прекидач за искључивање не постоји.

Најгора ствар коју, у најбољој намери, свом детету можемо учинити, јесте да га лишимо потребе да мисли – да мислимо уместо њега.

 

 

Има ли излаза?

Излаз постоји!

Прва и најважнија ствар је породица,. На жалост, школа не оспособљава довољно за живот у породици. Улазимо у бракове “као гуске у маглу”. Обично имамо у виду само оно што треба да добијемо, а не и оно што треба да пружимо, или чега треба да се одрекнемо. Много је нас којима нико није рекао да је брак заједница у којој се не може добити више него што се има за уложити, и да човек не може имати већег непријатеља од својих очекивања.

Да бисмо деци обезбедили стимулативно окружење – потребно је да се одрекнемо неких својих навика.

Зато је важно да разумемо да дете на живот и свет гледа својим очима – да то што види од одраслих прихвата за “исправно” и добро. Узалуд је што дете “волимо највише на свету” ако нисмо спремни да се зарад те љубави одрекнемо онога за шта смо свесни да то за дете није добро.

Где смо?

Већина родитеља осећа потребу да својој деци обезбеди што бољу стартну позицију у животу, а таква могућност се све чешће тражи ван школе. Зато је много деце окренуте ка спорту, језицима, уметностима, вештинама, приватним школама… Колико год да се трудимо око детета, најважније је да оно заиста буде спремно за школу – да има развијене вештине и способности које ће му омогућити да својим бићем ПРИХВАТИ ШКОЛУ И ДОЖИВИ ЈЕ КАО СВОЈУ. 

У широкој педагошкој понуди сада постоји школица која је усмерена на припрему за школу по мери данашњег детињства. Зове се Креативна школица успеха.  

Распитајте се за ту школицу!

[contact-form][contact-field label=”Ime” type=”name” required=”true” /][contact-field label=”E-pošta” type=”email” required=”true” /][contact-field label=”Veb mesto” type=”url” /][contact-field label=”Poruka” type=”textarea” /][/contact-form]

 

Будите реализатор


Ако имате потребу и добру вољу за додатним ангажовањем, ако сте предузимљиви и креативни – будете део тима који се бави иновативним образовањем – јавите нам се – постаните реализатор Креативне школице успеха.

Шта тиме добијате?

Добијате могућност додатног ангажовања и додатног прихода, али и стручног усавршавања које ће ваше свакодневне радне задатке учинити пријатнијим, а ваше ученике и њихове родитеље задовољнијим. 

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ: крајем августа 2018. организујемо обуку нове групе реализатора, координатора и сарадника.

 

Шта је Kреативна школица успеха – “УСПЕШНИЦА”?

“Креативна школица успеха”је оригинални иновативни програм педагошке стимулације деце којим се подстиче њихов свеукупни лични развој као предуслов за успех у школи. Програм представља педагошки одговор на услове у којима одрастају данашња деца. Креиран је са циљем да се (код деце) спроведе и изврши снажна педагошка стимулација интелектуалног, физичког, емоционалног и социјалног развоја.

Програм се реализује уз подршку организација Креативни учитељи и Менса Србије.

 

Шта деца добијају?:  

Деца развију интелектуалне и менталне способности, стичу посебне вештине и специфична искуства којима се спремност за полазак у школу, описмењавање и учење, подиже на ниво њихових биолошких могућности. Деца која савладају обуку, у значајној мери, су спремнија за полазак у школу и школске изазове.

 

 

Шта програм чини посебним?

Посебност програма се огледа у оригиналним:

  • концептима рада са децом кинестетичком учењу и агилној педагогији,

  • циљано педагошки креираним и развијеним активностима,

  • наставним методама прилагођеним реалним могућностима деце,

  • наставним средствима која обезбеђују функционално употребљива знања и вештине, и

  • начинима примене стечених вештина и знања.

 

Како се постаје реализатор?

Програм има статус ауторског дела. Обуку деце реализују искључиво лиценцирани реализатори. Обуку реализатора и издавање лиценце врши Аутор програма.

Важне информације!

Програм “Креативна школица успеха” је настао из жеље и потребе да предшколци буду функционално спремији за полазак у школу, да сам полазак буде мање трауматичан, а језичко и математичко опимењавање успешније и лакше. Програм се реализује са децом, а неке активности реализују се и са родитељима.

Садржина и методологија која се користи, нису део класичне педагошке понуде, а ни обуке коју сте прошли током припреме за свој позив. Зато је неопходно да прођете посебан програм обуке и припремите се и стекнете сертификат реализатора.

Да избегнемо евентуалне неспоразуме, потребно је да имате у виду да програм има стаус ауторског дела и да представља пословну тајну у чији посед долазите. Зато је  неопходно да пре обуке закључимо уговоре о поверљивости. Након обуке ви нећете имати право да стечена знања и умења користите изван области дефинисаних уговорима, нити да будете ангажовани да програм реализујете за друге наручиоце или на личну иницијативу, за “приватне часове” и слично. То значи да ћете усвојена знања и вештине моћи да користите и примењујете искључиво у оквиру ангажмана за који се припремате. Када постанете реализатор програма дужни сте да преограм реализујете по упутству аутора и уз употребу предвићеног радног материјала. Прерада или дорада програма није у вашој надлежности и сматраће се делом злоупотребе. У случају непоштовања уговора бићете позвани на одговорност и надокнаду штете.

Испод овог текста можете пронаћи и преузети пријавни лист. 

Достављањем пријавног листа пристајете на горе наведене услове као и да се комисија Удружења упозна са вашом радном биографијом. Подаци које унесете у упитник имају статус пословне тајне и неће бити јавно објављени.

Потребно је да упишете податке по свим ставкама упитника, а ако уђете у ужи избор кандидата потребно је и да приложите одговарајуће доказе и одазовете се позиву на интервју и обуку.

Трошкови обуке реализатора које ангажује удружење Креативни учитељи су у надлежности Удружења. Подразумева се да полазник обуке прихвати радно ангажовање чим се за то стекну услови. Полазник који одбије радно ангажовање дефинисано у Споразуму о сарадњи дужан је да надокнади удружењу трошкове обуке.  Путни и други трошкови приликом обуке су у надлежности реалиазтора.

Пожељно је да образложите своје мотиве јер тај аспект за Удружење има посебну важност. Такође, ако постоје посебни услови везани, на пример, за простор на којем бисте били ангажовани, или друге околности на основу којих бисте имали предност у односу на остале кандидате, наведите их.

Додатне информације: 064 8017038

Питања, достављање пријава и информације: stlamomcilo@gmail.com

Унапед хвала!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[contact-form][contact-field label=”Ime” type=”name” required=”true” /][contact-field label=”E-pošta” type=”email” required=”true” /][contact-field label=”Veb mesto” type=”url” /][contact-field label=”Poruka” type=”textarea” /][/contact-form]