Драга Децо,
Ви много тога морате да научите пре него што доспете у свет одраслих, али једно је најважније, а то је да научите, и да се уверите, да је живот леп и да су људи добри онолико колико је у датим условима и околностима могуће. До тог знања доћи ћете само ако друге прихватите као себи равне и ако научите да поштујете живот око себе, не само живот других људи, већ и живот свих других живих бића.
Сваки човек има своју радост и своју тугу. Сви живимо у истом свету али га различито видимо, доживљавамо и прихватамо. У сваком од нас постоји нешто што зовемо својом душом. Управо она, наша душа, одређује наш живот.
Када прочитате довољно бајки, и када довољно одрастете, сазнаћете да је Живот највећа чаролија, највећа бајка и најсложенија загонетка овога света. Шта год да радимо, и колико год да смо стари, сви ми стално тражимо Смисао Живота. Иако нисмо тога свесни, да бисмо живели потребно је да наше биће осећа неки смисао. Живот је бајка у којој је свако главни јунак своје приче. Нису принчеви и принцезе само у бајкама. Свако од нас је свој принц или принцеза. То значи да је у свакој особи коју упознамо негде скривено нешто чаробно. Наше је да то чаробно тражимо у сваком. То ће нам омогућити да откријемо и упознамо животне вредности, љубав, доброту, људскост…
Све што треба у животу да научимо јесте да разликујемо смисао од бесмисла, добро од лошег и потребно од непотребног. И одрасли и деца имају три своје основне снаге: осећања, машту и памет. Ви деца се више ослањате на машту и осећања од нас одраслих. Ми се више ослањамо на памет. То је зато што ми имамо више животног искуства и што су нас машта и осећања више пута одвели на погрешну страну, али то не значи да ми не поштујемо вашу машту и ваша осећања.
Много пута чули сте већ да је живот борба и да се свако ко је жив мора борити. То је тачно, живот јесте борба у којој свако треба да победи али не друге, већ самога себе. Нема потребе да побеђујемо друге, са другима треба да сарађујемо. Када сарађујемо наша снага се уједињује са снагама других и увећава се, када се боримо против неког, наша снага се троши.
Ми одрасли вас зовемо на разне начине, па чак и малима, али то не значи да вас не сматрамо себи равнима. Оно што је најважније јесте да се међусобно разумемо. Све што одрасли желе у односу на децу јесте да им помогну да што лакше и безболније прођу кроз изазове одрастања. Међутим, то није баш тако једноставно. Време у којем смо ми одрасли одрастали другачије је од времена у којем ви одрастате. Наша искуства, страхови и радости, прилично се разликују од ваших. Зато смо различити и различитим очима гледамо на живот и свет. Оно што деца треба што раније да науче јесте да поштују животно искуство одраслих. На другој страни одрасли треба да науче да поштују маштовитост и осећајност деце.
Све у животу може да буде врло једноставно, али и врло компликовано. Све може да буде врло лепо, али и ружно. Зато је на нама свима задатак да покушамо да се међусобно што боље разумемо. Када вам одрасли нешто не дозвољавају, или од вас траже нешто што вам не прија, то не мора да значи да вас не разумеју, не воле или не поштују, можда само имају другачија искуства и сазнања, можда виде даље и предвиђају могуће последице.
ПРИЧЕ И ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ
Похвала
Волим – одељенска химна – текст