Време је основни и необновљиви ресурс. Нема нове прилике за ново детињство и школовање, за “више среће”, боље околности, лакши успех или квалитетнији живот.
Срећа је обично плод почетних успеха и истрајног рада, а успех је плод навика.
Навике се стичу и граде од детињства. Одрастање – то је формирање навика. Зато о навикама ваља мислити од првог дана.
Срећније и успешније детињство, функционалније родитељство, мудрија и деци кориснија школа – то је наша визија.
Имамо визију:
- детињства које децу враћа природи и игри која развија потенцијале тела, интелекта и емоција;
- детињства у којем се машта и памет подједнако користе;
- детињства у којем забава није једини смисао и разлог да се живи;
- детињства у којем се мишљење и искуство старијих поштује;
- одрастања усмереног на развој етике, културе и саосећајности;
- родитељства у којем се не заборавља да деца треба да се рађају;
- родитељства у којем се има времена за децу;
- родитељства које децу припрема за реалне изазове живота и које их не штити од рада, одговорности и стицања личног искуства;
- родитељства које децу учи да треба да буду достојна онога што желе;
- родитељства у којем се љубав не купује поклонима;
- родитељства у којем је дете – дете – биће које се учи животу и разликовању доброг и лошег;
- школе у коју деца долазе ради себе, а не ради садржаја које треба да усвоје;
- школе која није само за талентоване и успешне;
- школе чији темељ нису награде и казне, закони и правилници;
- школе у којој се прво изучавају смисао живота, етика, култура, доброта, достојанство, истина, заједнички живот, а затим и наука;
- школе у којој су етика, култура и васпитање равноправни са образовањем;
- школе у којој деца прво науче да се понашају достојно места и части своје породице;
- школе у којој се “маштачи” суочавају са последицама својих поступака, у којој свако има свој мир и слободу, и у којој влада васпитање;
- школе у којој свако дете зна по шта је дошло и шта треба да понесе својој кући;
- школе у којој се користе методе и средства XXI века;
- школе у којој су и наставници из XXI века;
- друштва у којем су животне могућности и вредности доступне сваком ко хоће честито и предано да ради;
- друштва чији припадници не посежу за оним чега нису достојни;
- дрштва у којем се срамота зове срамотом, а врлина врлином.