Zašto je roditeljima potrebna Odrastalica?
Svaki roditelj svom detetu želi sve najbolje. Ali želje umeju da budu jedno a život drugo. Mnogo je roditelja koji su tajne roditeljstva shvatili ili otkrili tek onda kada njihova deca više nisu bila deca.
U svakoj oblasti života i rada postoje znanja koja su opšte dostupna, ali i ona kojima raspolažu samo izuzetno posvećeni i upućeni. Ako želite da zavirite i tajne uspešnog školovanja dece, pročitajte ovaj članak do kraja.
Živimo u vremenu u promena. Detinjstvo današnje dece sasvim je drugačije u odnosu na detinjstvo njihovih roditelja. Na prvi pogled deca imaju sve veće izobilje i komfor, ali, samo na prvi pogled, jer to sve veće izobilje odnosi se na ono što njihova detinjstva čini prijatnim i ispunjenim. Sasvim je drugačija priča kada je u pitanju susret sa neprijatnostima. Za to su deca sve manje spremna, a podnošenje bilo kave neprijatnosti može da bude izuzetan problem.
Današnja deca obično očekuju da će polazak u školu biti samo nastavak detinjstva pre škole. Međutim, za mnoštvo dece, polazak u školu je prvi ozbiljan “sudar” sa realnim životom. Takva okolnost je prilično siguran put u neuspeh. Neprijatna iskustva u prvim danima školovanja retko koje dete uspe da prevaziđe bez posledica. Jednom razvijena odbojnost prema školi rezultira trajnim strahom od neprijatnosti i bitno umanjuje uspeh.
Mora li susret sa školom da bude neizvestan i mogu li se odbojnost i strah eliminisati na vreme – pre polaska u školu?
Teren za atmosferu uspeha gradi se takoreći od prvog dana i to kroz sistem vrednosti koje dete upija. Ako mislimo da učenje počinje sa polaskom u školu, u ozbiljnoj smo zabludi. Kada dospe za školu dete već ima razvijen sistem navika, a od roditeljske veštine zavisi u kojoj meri i na koje načine su ono što je za školu potrebno, ugradili u “sistem navika i ponašanja”. Tako često kod današnje dece navike potrebne za školu praktično ne postoje. Nekoj deci problem je da sede i prate nešto 45 minuta, drugoj je problem da slušaju jednu osobu tih 45 minuta, trećoj je dosadno to o čemu se govori, četvrta bi da se igraju i tako dalje.
Za značajan broj dece susret sa školom je sličan prvom susretu novog vozača sa kvarom na automobilu. Ako i uspeju da otvore motorni prostor, teško je proceniti da li se pokušaja popravke više plaše oni ili automobil. To je slika dva sveta koji imaju zajedničku dodirnu tačku, ali dva sveta među kojima ne postoji istinska povezanost.
Mudri roditelji ne dopuštaju da polazak njihovog deteta u školu bude prepušten slučaju. Oni igraju na sigurno, a to pre svega znači dve stvari:
– ne štede dete od onoga što se u školi podrazumeva (nauče ga da podnosi dosadu, ulaže napor, čeka na red, obuzda ljutnju, što samostalnije izvršava osnovne obaveze…);
– uključuju ga u edukativne pedagoške programe putem koji dete upoznaje šta se od njega u školi očekuje i kojima se priprema za školske aktivnosti i obaveze.
Dobra pripremljenost dece za školu ne ogleda se u znanjima kojima raspolažu, već pre svega u načinu na koji razmišljaju. Dete koje je razvilo veštinu i moć logičkog razmišljanja pre škole, u školi neće nailaziti na teškoće. Verovali ili ne, većina teškoća prilikom polaska dece u školu odnosi se na neizgrađenu naviku logičkog razmišljanja. Da to pojasnimo. Već nakon 10 do 15 dana, započinje proces opismenjavanja koji podrazumeva moć logičkog promišljanja, odnosno logičkog povezivanja. Iako se učitelji svim silama i sredstvima trude da što je moguće više približe deci “slova i brojeve”, za značajan broj dece faza opismenjavanja postaje ozbiljnija, a ponekad i prva trauma – prvi susret sa nečim što se od njih očekuje, a što ona ne mogu da ostvare bez napora.
Odrastalica je program pripreme decu u koji je uloženo 35 godina učenja, i program koji kroz 36 radionica uvodi decu u školski uspeh na način koji svakom detetu prija i kroz koji može da zavoli učenje. Okosnica programa je u povezivanju igre sa učenjem, odnosno u uvođenje u učenje putem pedagoški vođene igre.
Roditeljima je Odrstalica potrebna jer omogućava “miran san” pred polazak deteta u školu. Kao što pred polazak na duži put automobil odvezemo kod osobe u koju imamo poverenja da dobro poznaje svoj posao, isto tako je bitno da i dete pre polaska na put zvani školovanje, poverimo osobi koja zna šta dete na tom putu očekuje i na koji način će to putovanje biti pre svega sigurno i bezbedno, a zatim i prijatno.
Ako želite da dete ima sigurnu i pouzdanu odskočnu dasku u školi, pročitajče u daljem tekstu:
Zašto je deci potrebna Odrastalica?
Svaki dan u svakom životu je važan, ali jedan od najvažnijih dana u svakom životu je onaj u kojem se svet bezbrižnog detinjstva susreće sa svetom odgovornosti i obaveza. To je dan polaska u školu. Tada dete izlazi iz bezbednog zagrlјaja svoje porodice i zalazi u zonu iskušenja u kojima će morati samostalno da se snalazi.
Koliko god da je dete intelektualno i saznajno spremno za školu, to ne mora da znači da će se lako i bezbolno prilagoditi školskim uslovima. Detinjstvo većine današnje dece lišeno je obaveza. Do polaska u školu njihov najvažniji zadatak je da budu srećna i zadovoljna. Koliko god da je taj zadatak za dete jednostavan pre polaska u školu, toliko može da bude složen u školi.
U čemu je tajna uspešnog starta u školi?
Bezbrižno detinjstvo dece je san svakog roditelјa. U početku, deci je to i te kako potrebno. To je ono tako važno, toplo i sigurno okrilјe porodice u kojem postoji zašićena i bezbedna zona za dete. Polaskom u školu ta zona zaštite drastično se sužava u vrlo kratkom vremenskom periodu. Mnogo je dece koja odbijaju da se prilagode školskim uslovima jer, priznali mi to ili ne, škola, sve i da to hoće, ne može da parira bezbrižnosti i sigurnosti porodice.
Za većinu dece, susret sa školom je ujedno i prvi ozbilјniji susret sa obavezama i odgovornošću. Tu mame i tate ne mogu da donose odluke umesto deteta, niti da umesto njega misle. Savremeni način odrastanja doprinosi da sve manje dece pri polasku u školu može i ume da razlikuje obaveze i zadovolјstva. Upravo taj segment – razlikovanje obaveza i zadovolјstava – zna da bude klјuč školskog uspeha ili neuspeha.
Obično se smatra da je inetelektualna spremnost osnovni uslov za dobar start u školi. Prava istina je sledeća. Inetelektualna spremost je u najbolјem slučaju samo 1/3 školskog uspeha.
Dve trećine uspeha su emocionalna i socijalna spremnost.
Emocionalna spremnost za školu podrazumeva sposobnost podnošenja emocionalnog opterećenja. Škola nije i ne može biti porodica u kojoj se sve vrti oko jednog ili dva deteta! U njoj vri socijalni život!
Svaki čovek je emocionalno biće i u svemu što je za njega novo, provo reaguje emocijama!
Današnja deca, praktično i ne znaju da reaguju drugačije. Koliko god, i kako god, da su spremana za školu, njihovi emocionalni kapaciteti su na ozbilјnom ispitu. Susret sa novim okruženjem, drugom decom i učitelјima je, sam po sebi, snažno emocionalno obojen i za dete predstavlјa ozlјbilјan stres. To je ono što se ne može izbeći. Kada se emocionalnom opterećenju doda i ono socijalno, koje je takođe neminovno usled sustreta sa brojnim novim mladim ličnostima od kojijih svaka traži svoje mesto, slika onoga što dete proživlјava i preživlјava u prvim školskim danima postaje potpunija.
Šta možemo učiniti da polazak u školu bude manje dramatičan za dete, kao i manje neizvestan za roditelјe?
Kao prvo potrebno je da razumemo kroz šta sve dete mora da prođe pre nego što postane učenik. Ako smatramo da dete postaje učenik onog dana kada polazi u školu, u ozbilјnoj smo zabludi. Put od deteta do učenika sadrži brojne prepreke koje valja ukloniti i prevazići, jednu po jednu. Puno je dece koja okončaju svoje školovanje, a da zapravo nikada nisu postala učenici. Na drugoj strani, biti učenik, ne mora da znači “prestati biti dete”, ali svakako podrazumeva promene.
Dete postaje učenik kada shvati, doživi i prihvati školske obaveze kao nešto što je bitno i korisno za život – a ne kao “nužno zlo” koje ne može da se izbegne!
„Prihvatanje škole“ nije rezultat intelektualne spremnosti i znanja, već emocionalne zrelosti i snage.
Pravo roditeljsko pitanje ovde može da glasi: Na koji način smo dete pripremili za donošenje jedne ovakve odluke – odluke da postane učenik? Na žalost, većina današnje dece uopšte se ne priprema u tom pravcu. Drugim rečima, ovo suštinsko pitanje, obično je prepušteno slučajnosti.
Uspeh deteta u školi ne zavisi samo od onoga što je u dete uloženo u smislu posedovanja znanja i veština, već i od toga šta je spremno da podnese, odnosno na koji način će reagovati u novonastalim okolnostima.
Program Odrastalica nastao je sa cilјem da se deca pripreme za realnost škole, kako u smislu posedovanja znanja, veština i iskustava, tako i u smislu istinskog susreta sa obavezama. Misija Odrastalice je da deca brže i lakše postanu učenici, da sam početak školovanja bude produžetak bezbrižnog detinjstva, a da školovanje bude zadovolјstvo i radost detetu.
Odrastalica je nastala sa idejom da ni jedno dete ne odraste bez nje. Znamo, reći ćete kako su deca do sada odrastala bez toga. Deca su uvek odrastala onako kako su uslovi diktirali. Ona za šta ne znamo da postoji, ne može nam nedostajati. Ali, pošto život uvek ide dalјe i kako neko reče, vodi one koji hoće i gura one koji neće, na nama odraslima je da sagledamo i procenimo možemo li, i na koji način da deci pružimo nešto više. Isto tako, na nama je da se odlučimo da li ćemo ih na vreme učiiti da misle svojom glavom, ili ćemo se opredeliti da mi mislimo umesto njih.
Zašto današnjoj deci treba posebna priprema za školu?
Svi znamo da je škola od nastanka prolazi svoj razvojni put. Znamo i da mnogo dece školu vidi i doživlјava kao nužno zlo, iako ona to nije i ne može biti. Škola je civilizacijska tekovina ali u njenom fokusu, više su znanja nego deca. To možemo i želimo da promenimo!
Pošto ne možemo da promenimo školu, možemo da pripremimo decu!
Današnja deca, i deca pre samo par decenija, su prilično različite priče – isto kao što je to i sam život. Samim tim, i način učenja, treba da se menja. Ko ne vidi razliku između današnje i nekadašnje dece neka samo uporedi svoje detinjstvo sa detinjstvom svoje dece. Ako ćemo iskreno, svaka generacija je nosila neki svoj teret. Iako mislimo da je bezbrižno detinjstvo blagodat, nije suvišno da se zapitamo da li je to što današnja generacija nosi zaista blagodat ili, možda, teret! Na žalost, isuviše često, i isuviše lako, blagodat odrastanja kao u bajci – preobražava se u teret snalaženja u školi.
Ko je navikao da živi u bajci, lako se sudari sa stvarnošću!
Dokaz za to vidimo u teškoćama sa kojima se deca suočavaju.
U početnoj fazi nastanka škole, predškolsko obrazovanje nije bilo neophodno. Dovolјno je bilo porodično vaspitanje. Vremenom, što su deca imala sve povolјnije uslove odrastanja, to su sve manje bila spremna za napore koje škola podrazumeva. Predškolskim obrazovanjem se postiglo puno ali sve je jasnije da značajnom broju dece ni to nije dovolјno, odnosno da predškolsko vaspitanje ne obuhvata novonastale aspekte spremnosti za školu.
Nastojeći da se deci ponudi ono što odgovara načinu njihovog razmišlјanja i funkcionisanja, kreiran je program Odrastalica.
Odrastalica nudi bezbolan i bezbedan prelaz iz predškolskog u školsko obrazovanje i vaspitanje. Nojm se prevazilazi jaz predškolsko-škola, jaz koji je identičan onom između realnog života i škole.
Odrastalica je program koji je u celosti pedagoški, ali ne samo u obrazovnom smislu!
Ako školu posmatramo i tretiramo kao pripremu za život, onda je važno da budemo otvoreni za neke mogućnosti koje su u duhu današnjeg vremena. Ako ćemo iskreno, tradicionalna polazišta i metode usmerene uglavnom na obrazvoni segment, pružili su šta su mogli. Iako se od škole od kada postoji očekivalo da pre svega „proizvodi dobre i srećne lјude“, ona se zapravo nikada nije istinski uhvatila u koštac sa tim izazovom. Uglavnom je bila bazirana na pružanju znanja i očekivanju da će znanje proizvesti dobrotu. Ovde treba postaviti granicu. Znanja su uglavnom vezana za obrazovni segment, a dobrota za vaspitni. Dok u školi ne bude prevaziđena ova prepreka, teško da će deca imati punu korist od školovanja.
Iako o vaspitanju postoje potpuno oprečna mišlјenja, počev od stava da škola nije nadležna za vaspitanje, pa do stava da je obrazovanje samo jedan deo vaspitanja – istina o vaspitanju je veoma jednostavna. Ono što dete doživlјava je osnova njegovog vaspitanja. Gde god da boravi, čime god da se bavi, šta god da vidi – sve to utiče na njegovo vaspitanje. Tajna lepog vaspitanja nije u znanju!
Osnova vaspitanja i osnova ličnosti je emocionalni život, ali, ni ovde, ne smemo biti površni!
To što možda možemo da detetu obezbedimo sve što ume da poželi nije nikakav garant kvalitetnog emocionalnog razvoja i vaspitanja. Previše ponuđenog ume da dovede do pogubnijih posledica nego premalo.
U čemu je tajna vaspitanja?
Osnovni sastojak vaspitanja nije ono što deci pružamo, već ono što od njih tražimo. Bez zahreva koji sadrže dobro dozirano emocionalno opterećenje nema kvalitetnog vaspitanja. Dete koje nije bilo u prilici da oseti, doživi i prevaziđe emocionalno opterećenje – ne ume da ga podnese. Ovo je polazište vaspitnog uticaja programa Odrastalica na decu.
Kako izgleda pedagoško polazište?
Pedagoško polazište Odrastalice je da deca na početku svog bavlјenja svetom odraslih, to jest idejama koje potiču iz tog sveta, kao što je ideja o školskom učenju, treba da se služe onim čega je u fazi bezbrižnosti bilo na pretek – igrom i kretanjem.
Ideja o učenju kroz igru je odavno punoletna, ali u školi igra nikada nije bila osnovna nastavna metoda. Većina roditelјa i učitelјa, smatra da igra može da bude tek pomoćno sredstvo u učenju, a da pravo učenje podrazumeva da se sedne i zagreje stolica! U suštini, ideja o učenju kroz igru nikada nije dovolјno ozbilјno shvaćena, a njeni potencijali su i danas, u pedagoškom smislu, uglavnom zanemareni.
Pedagoška igra je ona u kojoj mora da se razmišlјa, u kojoj je emocionalni doživlјaj povezan sa intelektualnim.
U predškolskom periodu najbolјi spoj igre i učenja ostvaruje se putem takozvanog kinestetičkog učenja. „Kinestetika“ podrazumeva kretanje, ali ne bilo kakvo kretanje, već ono koje zahteva promišlјanje!
Odrastalica je celovit program kinestetičkog učenja, zasnovan na holističkim principima, prvi na ovim prostorima, i prvi koji se u pedagoškom smislu zasniva na realnim mogućnostima i potrebama dece.
Svrha Odrastalice je da decu podrži u nastojanju da postanu učenici!
Metoda je takva da svako dete može da doživi radost uspeha i da zavoli učenje! Samim tim i da školu doživi kao mesto na kojem ne vreba opasnost od neprijatnih iznenađenja.
Kinestetičko učenje u svom fokusu nema sticanje znanja, već sticanje iskustava i veština potrebnih za spontano usvajanje znanja. Polazište je da deca, isto kao i odrasli, ne mogu biti uspešna u oblastima u kojima nemaju iskustva, i da ako želimo da budu uspešna treba da ih pripremimo za osvajanje uspeha.
Mi koji se bavimo Odrastalicom ne obećavamo da ćemo od dece načiniti intelektualne supermene, niti da imamo čarobni štapić kojim rešavamo sve probleme. Ono što garantujemo jeste da posedujemo znanja i pedagoške veštine na osnovu kojih ćemo Vaše dete maksimalno pripremiti za realnost koja ga u školi očekuje i obezbediti mu odličnu startnu poziciju u pedagoškom, emocionalnom, intelektualnom i socijalnom smislu!
Sada znate zašto je naš cilј da ni jedno dete ne odraste bez Odrastalice.
Pomozite nam da taj cilј ostvarimo. Obezbedite svom detetu pedagoški program koji može da produži bezbrižno detinjstvo, a vama, roditelјima, pruži miran san kada je u pitanju uspešan početak školovanja vašeg deteta.