Реч “агилан” је придев који је недавно доспео и у речник наставника. Бити агилан значи бити вредан, предузимљив, покретљив, посвећен, хитар, лак…
Агилна педагогија је педагогија заснована на коришћењу савремених агилних „ИТ“ платформи за учење и углавном се користи у терминологији високошколског образовања. Оно што Агилну педагогију чини новим правцем у схватању педагогије јесте и фактичка, а не само декларативна, усмереност на реалне потребе онога ко учи. Kључ успеха „агилних“ метода је оспособљавање за брзо и ефикасно прилагођавање променама, које су основна карактеристика савременог тренутка, и оспособљавање за сарадњу без такмичења на заједничком задатку око којег је окупљена група од 5 до 9 студената или ученика.
Иако дословна примена Агилне педагогије подразумева употребу ИТ технологије, и платформи отвореног образовања, могућа је њена примена и у условима када је наведена технологија недоступна.
У ствари, највећа вредност Агилне педагогије је у њеној „филозофији учења“.
Агилна педагогија није само педагогија образовања, што је углавном случај са класичном педагијом. Она је више педагогија васпитања. Основа „филозофије учења“ би се могла описати речима да није толико важно шта је онај ко учи научио, као што је важно шта је тим учењем постао, односно за шта је постао способан, шта уме, може и зна да уради, какав је као личност, колико је спреман да живи не угрожавајући друге, колико је предузимљив и спреман да знања и вештине прилагођава конкретним ситуацијама и условима реалног живота.
Агилна педагогија, рекли бисмо, ваљано решава најозбиљнији проблем савременог образовања – отуђено учење. То је оно учење када ученик не зна зашто учи. На жалост, то није само проблем оних који уче, понекад је то и проблем наставника. Ни они понекад не знају зашто уче децу својој „науци”.
Да ли ће, у којој мери и када, Агилна педагогија заживети на нашим просторима, остаје да се види. Аутору ових редова она личи на „светлост на крају тунела“. Крајње је време да школа почне да припрема децу за реалан живот. Нити јесмо, нити треба, сви да будемо научници. Оно што јесмо, и што не смемо заборавити – ми смо људи. Ако Агилна педагогија буде имала снаге да иницира редефинисање науке, у смислу њеног истинског привођења најбољим интересима оних који се излажу њеном дејству, могуће је да ускоро добијемо нову страницу у људском културном изразу. Овде се под “редефинисањем науке” подразумева преиспитивање улоге коју она има у сваком појединачном животу, посебно у фази школовања, и реално сагледавање штетних последица које она оставља на неким личностима, али то је тема за неку другу причу.
Агилна педагогија – то је нова култура комуникације, организације и реализације образовног процеса, култура која развија позитивне особине личности код оних који су јој изложени, култура која не руши оно што се гради васпитањем, култура у којој се ученик и студент осећају као прихваћени и уважени људи, бића свесна животних и људских вредности, а не као „бића“ која нешто треба да запамте и репродукују како би стигла до свог циља званог диплома, бића која дају “образ за вечеру” јер (често) и немају неки други избор.
Момчило Степановић
